Обнова православних светиња на КиМ по Меморандуму из 2005. године архива са старог сајта линкови

Живот

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве даривао је транспортни инкубатор Медицинском центру у Грачаниици

инкубатор Свети Архијерејски Синод, захвајујући прилозима верника Српске православне црквене општине Успења Пресвете Богородице из Цириха, на челу са паросима протонамесником др Мирославом Симијоновићем и јерејем Бранимиром Петковићем, набавио је транспортни инкубатор који је даривао Медицинском центру у Грачаници. Примопредаја овог вредног и неопходног апарата извршена је 28. новембра 2008. године у Ректорату Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, где га је Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет, члан Светог Архијерејског Синода СПЦ, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренском Г. Артемија, затим ректора Универзитета господина Здравка Витошевића и проф. др Стојана Секулића, генералног директора Клиничко-болничког центра у Грачаници, предао апарат др Саши Цветковићу, управнику Гинеколошко-акушерске клинике.

Хиљаду бројева “Православља”

Погледамо ли у календар, видећемо да је највише празновања посвећено земној кончини Божјих угодника. Затим следе датуми преноса моштију, изградње храма... Све сама завршена, заокружена дела. Од започетога, тамо нећемо наћи пуно. Ето, у целом календару има свега три рођендана: Господа нашег Исуса Христа, Његове Пресвете Матере, и Светог Јована Крститеља, кога Сам Господ назва "највећим рођеним од жена" (види: Лк 7,28). И - то је то.

Где цвета лимун жут, документарно - играни филм – РТС 1 у 21:05, 10. новембар

Повлачење преко Албаније Крајем 1915. године, у другој години Првог светског рата, почетог нападом моћне Аустроугарске царевина на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нашли су се пред највећим искушењем у својој историји.

На Србију су кренуле здружене армије царевина Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Бранећи сваки пут, свако брдо, сваку речицу, кад су свако село, свака зараван, сваки превој постајали историјске коте, Србија се, уздајући се у помоћ савезника, с војском, државним установама и силним избеглим народом нашла на Косову, преосталом слободном делу своје територије.
Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска влада и српска Врховна команда, избегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуче преко непроходних гудура Албаније и преко дела беспутне јужне Црне Горе ка Јадранском мору, у сусрет савезницима.

Однос телевизије према вери

Емисије РТС-а „Верски календар" и Студија Б «Агапе», свакако, заузимају изузетно место, не само у домаћој него и у европској телевизијској понуди.

Верски мозаик Србије Један од кључних догађаја који су најавили дефинитивне промене у телевизијској слици света последње деценије двадесетог века у Југославији, у односу на верска питања, био је диектни пренос Божићне литургије на првом програму. Овај пренос може да се сматра почетком телевизијског обраћања верујућим гледаоцима, што је у атеистичко-комунистичко-самоуправној телевизијској понуди до тада било непознато. Ако хоћемо да разумемо релацију телевизијских програма и вере морамо имати на уму да се ту ради о неколико врло различитих типова телевизијских програма.

Програми који се баве вером као феноменом, па се она анализира са историјских, социолошких, политичких и разних других аспеката, а праве се за верујуће и неверујуће гледаоце.

Пренесимо радост Царства Божијег у наше домове

славски колач Улазимо у период који често називамо сезоном слава те вас, драги парохијани, тим поводом подсећамо да је права слава учешће у Светој Литургији, где се са нашим светитељем - заступником нашег дома и наших живота пред Престолом Господњим, молимо за спасење наше и целокупне Божије творевине, и где предокушамо Царство Божије. Уколико радост Царства Божијег пренесемо из Свете Литургије у наше домове, наше трпезе, онда ће она бити благословена, а нашим гостима ћемо смирено прислужити дарове Божије. Долазећи у храм ради сечења колача и освећења жита не пропуштајмо Свету Литургију. Нека наше гозбе и наши сусрети о тим свечаним данима буду одраз и израз нашег хришћанског бића које негујемо и усавршавамо у сваком литургијском доживљају који је посебан и непоновљив - тај дух пренесимо у наш дом и поделимо са ближњима.

Извор: Парохијски гласник храма Светог Великомученика Димитрија, Нови Београд - број 155 од 19/6. октобра 2008. године