l Художествена хранилица l Иконе l Метал l Текстил l Дуборез l Документа l
l Графика l Рукописна и штампана књига l Стална поставка l Појмовник l English l

ПОПИС ЦРКВЕНОУМЕТНИЧКИХ ПРЕДМЕТА
ИЗЛОЖЕНИХ У МУЗЕЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Соба I, витрина 13.
Метални литургијски предмети

• Трикирија из 1708. године. Сребро и позлата, техника ливење. Припадала је будимском епископу Вићентију.
  Освешченаго епископа /кир Вићентија/гомже великиех/кие попреставле/јемуже да будут/славних.
  По рубу стопе такође је урезан запис:
  Архиереиов на послужение / незабудите нас в сјати тајни/ лето Господње 1708.
• Дикирија будимског епископа Вићентија из 1710.године. Сребро, позлата и емајл, техника ливење. По ивици стопе је запис:
  Сије дикирије преосвећеног архијереја будимског кир Вићентија 1710.
• Дарохранилница (кивот, ћивот, сион, артофорион) од сребра са аплицираним медаљонима Богородице, Исуса Христа, анђела и других сцена са правилно распоређеним драгим камењем на поклопцу и странама, XVIII век.
• Кадионица (ручка) из 1736.године. Сребро, позлата емајл и драго камење, техника ливење, искуцавање и филигран. На доњем делу кадионице урезан је запис:
  Сију ручку приложи господар: Рацко у монастир Крушедол: Бог да га опрости.
  На горњем делу је запис:
  Садела се при игумену: хаџи кир Исаији љета 1736.
• Кадионица (ручка) из 1778. године. Сребро, техника ливење и искуцавање. На доњем делу ручке је запис:
  Сија ручка манастира Шишатовца храма Рождества Богородици приложи епископ Викентије Поповић 1778. октобра 13.
• Кивот. Дрво, интарзија. На горњем делу, по ивици поклопца, урезан је запис:
  Сеј кивот монастира Раковца издјелах јего аз смирни старац Макарије јеромонах при игумену кир Теофану јеромонаху, тогда би патријарх кир Арсеније 1699. у Раковцу.
• Пехар српског кнеза Стефана Штиљановића, средина XVI века. Сребро и позлата, техника искуцавање и ливење, филигран и емајл.
• Пехар кнегиње Јелене Штиљановић, средина XVI века.
• Чаша из 1500. године. Метал, техника искуцавање. На спољњем делу чаше је запис:
  Сија чаша духовника Теофила жичана 1500.
• Чаша припадала манастиру Шишатовцу, средина XVI века. Метал, техника искуцавање и урезивање.
• Чаша припадала манастиру Крушедолу, крај XVI почетак XVII века. Метал, техника искуцавање и урезивање.
• Кашичица, сребро, крај XVII века.
• Кашичица, сребро, XVII век.
• Посуда за теплоту, метал, XVIII век.
• Орар печујског владике Никанора, крај XVII века. Орар је украшен аплицираним металним медаљонима са драгим камењем.
• Орар, дар монаха Софронија 1684, такође украшен металним апликацијама.
• Епитрахиљ из 1754. године, припадао манастиру Хопову.
• Посуда за теплоту из 1769, бечки рад, припадала Саборној цркви у Сремским Карловцима.
• Црквени текстил (фрагмент) из XVIII века.

Соба I, витрина 8.
Народна уметност

• Звездица, дар московске бојарине Ане Михаиловне 1702. године.
• Анафорница са представом светог Георгија у централном делу. По ивици је урезан запис:
  Сија нафорница монастира Крушедола храма Благовешченија Прест. Богородици. Ктитор владика Никанор Бог да га прости. Средина XVIII века.
• Чирак из 1773. године. На стопи урезани су иницијали мајстора МХ.
• Крст са горским кристалом, XVI век.
• Анафорница са представом цара Уроша у средини. На доњем делу је урезан запис:
  Сију анафорницу Св. Троическом манастиру Јазку приложи Теофил Новаковић, јеромонах и пострижник ман. Шишатовца, љета Христова 1791.
• Дискос са представом Свих Светих из 1726. године. По ивици је запис:
  Сиј дискос монастира Бешенова храма Стаго архистратига Михаила и Гаврила лето 1726, а на полеђини : "ГОРГ ВС МХПЛ ОСТ", вероватно име мајстора Георгија Москопољца.
• Појас са пафтама, средина XVII века.
• Појас архијереја Максима из 1736.године, а пафте из 1733. године.
• Појас плашког епископа Павла Ненадовића из 1746. године.
• Појас (јерусалимски) славонског епископа Нићифора Стефановића, прва половина XVIII века.
• Богородица са Исусом Христом, икона из цркве у Каменици, XVIII век.
• Свети Врачеви Козма и Дамјан, икона из 1778. године, припадала манастиру Раковцу.
• Звездица, XVIII век.
• Богородица са Исусом Христом, икона из 1742. године, рад Георгија Стојановића (?-1746). На полеђини је запис у коме се, поред осталог, каже да је икона изображена мајстором Георгијем 3. јула 1742, а освећена 31. јула јерејем Јованом Стојшиновићем и поклоњена Ваведењској цркви у Сремским Карловцима 21. септембра 1743. године.
• Сретење Господње, икона рад Николе Нешковића 1778. година, припадала манастиру Шишатовцу.
• Исус Христос Сведржитељ, руски рад, икона из XVI-XVII века.
• Подизање Часног Крста, икона из 1750.године. У доњем делу иконе је запис:
• Сосана монахиња 7258-1750.
• Света Три Јерарха: Св. Василије Велики, Св. Григорије Богослов, Св. Јован Златоуст, икона из 1740-42.године, рад Георгија Стојановића. Припадала је митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Рођење Богородице, икона из XVI века, припадала манастиру Шишатовцу.
• Наруквице из 1730. године, са извезеном представом Благовести, припадале манастиру Шишатовцу.
• Наруквице из средине XVIII века, са извезеном представом Благовести.
• Епитрахиљ, из XVIII века.

Соба I, витрина 2.
Предмети везани за личност светог кнеза Лазара

• Похвала светом кнезу Лазару (Покров за мошти светог кнеза Лазара), рад монахиње Јефимије око 1402. године.
• Повеља кнеза Лазара, препис на пергаменту са оригинала из 1381.године, издате манастиру Раваници.
• Одора (огртач) кнеза Лазара, пре 1389.године. Материјал из Луке, северна Италија.
• Свети кнез Лазар (кефалофорос - главоносни) дрворезна плоча с краја XVII века и нови халкографски отисак.
• Свети кнез Лазар, икона с почетка XVIII века. Икону је поклонио манастиру Ораховици јеромонах Стефан Раваничанин почетком XVIII века.
• Свети кнез Лазар, бакрорез рад Захарија Орфелина из 1773. године, са новим халкографским отиском.

Соба I, витрина 20.
Рукописне књиге

• Четворојеванђеље, преписао поп Јован из Кратова 1580. године.
• Четворојеванђеље, реметског инока Никанора из 1579. године.
• Орар из XVIII века.
• Крст, дуборезачки рад монаха Јеротеја 1602. године.
• Повеља цара Душана, издата манастиру Хиландару 1347-48.године. Писана је на пергаменту, уставним писмом. На крају повеље је потпис цара Душана црвеним мастилом.
• Аер, рад монахиње Јефимије, крај XIV века.

Соба I

• Јован Георгијевић (Ђорђевић), архиепископ карловачки (1769-1773), портрет из друге половине XVIII века.
• Јосиф Јовановић Шакабента, епископ бачки (1786-1805), портрет је највероватније рад Јакова Орфелина, из XVIII века.
• Фрагмент (богослужбене) одежде, епископа Јосифа Јовановића Шакабенте из 1793.године.
• Бекство Христа у Египат, метална рељефна плоча, XI-XIII век, германског порекла пронађена у околини Мајданпека.
• Целивајуће иконе, апостоли и јеванђелисти Матеј и Марко, Богојављење - Крштење Христово, Цвети (Улазак Христа у Јерусалим) и Преображење Христово - иконе на металу, рад су Теодора Димитријевића Крачуна, с краја XVIII века.
• Столица, бидермајер, XIX век, припадала двору у Сремским Карловцима.
• Столица, бидермајер, XIX век, припадала манастиру Шишатовцу.

Соба II, витрина 3
Народна радиност на дрвету, текстилу и металу

• Света Тројица, икона, рад Козме Дамјановића 1705. године. Ова представа је блиска приказивању индуског Тримуртија.
• Свети Стефан архиђакон, икона, рад Остоје Мркојевића 1694. године.
• Праведни Лазар са сестрама Мартом и Маријом, икона рад Остоје Мркојевића 1694. године.
• Васкрсење Христово (Силазак у ад), икона, рад попа Станоја Поповића - свештеника из Мартинаца, средина XVIII века.
• Света Недеља, зографска икона из XVIII века.
• Кадионица, из 1872. године, припадала манастиру Гргетегу.
• Кивот од сребра са представом Свете Евхаристије (Христос се уздиже из путира). Око представе је запис:
  Сија кутија манастира Шишатовца храм Рождества Пресветија Богородици де жеи мошти почивајут светаго праведнаго Стефана, затим се наставља текст на бочној страни кивота:
  Шчилановича, сагради се при Господину Господину Мојсеју Петровичу архиепископу белиградскому и проигумену јеромонаху Прокопију љета 1730. фебр. 17. у Београду. На полеђини кивота урезано је име мајстора.
• Кивот у облику цркве са три куполе, рад кујунџије Николе Недељковића 1707. године за манастир Крушедол. Кивот је од сребра, позлаћен украшен емајлом и филигранским преплетом. На бочним странама искуцане су представе светих из куће Бранковића: владика Максим, мајка Ангелина и деспоти Стефан и Јован.
• Кандило, метал, крај XVII, почетак XVIII века.
• Појас са пафтом, позлаћен, XVII-XVIII век.
• Суд за теплоту, сребро, рад XVI-XVII век.
• Дуборезни крст са сребрним оковом, друга половина XVII века.
• Дуборезни крст, XVIII век.
• Кашичица, метал, крај XVI века.
• Путир, од кокосовог ораха, XVII век, припадао манастиру Бешенову.
• Кадионица из 1761. године, припадала манастиру Кувеждину.
• Кивот од сребра, позлаћен, припадао београдском ћурчији Луки 1735. године.
• Кивот од сребра из 1762. године. По сачуваном запису овај кивот је припадао Ђури Грковићу.
• Кивот, рађен у интарзији, XVIII век.
• Оков на штампаном Београдском четворојеванђељу из 1552. године, урадио је златар Теодосије 1681. године. Припадало манастиру Шишатовцу.
• Дрвени кивот, израдио монах хаџи Авакум, 1744. године. На кивоту су насликани: архиђакон Стефан, свети Прокоп, а на бочним странама: светитељ Максим Бранковић, светитељ Арсеније архиепископ, светитељ Сава и свети Симеон.
• Аер, XVIII век, припадао манастиру Крушедолу.
• Набедреник, XVIII век.
• Црквени прекривач, XVIII век, припадао манастиру Шишатовцу.
• Црквени текстил, XVIII век, припадао манастиру Хопову.
• Наруквице (пар) из XVIII века.
• Дарак за путир из средине XVIII века.

Соба II, витрина 5
Знаци архијерејског достојанства

• Сакос из XVIII века.
• Сакос карансебешког (вршачког) епископа Јована из 1755. године.
• Набедреник из XVIII века.
• Велики омофор из XVIII века.
• Богородица са Исусом Христом , икона, рад попа Станоја Поповића, средина XVIII века.
• Штака (архијерејска), XIX век, припадала митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Архијерејско жезло, слоновача, XVIII век.
• Архијерејско жезло београдског митрополита Вићентија Јовановића, рад у интарзији из 1732. године.
• Архијерејско жезло, сребро, дар кнеза Александра Карађорђевића Самуилу Маширевићу - епископу темишварском, поводом крштења сина Арсенија у Темишвару на други дан Васкрсења Христова 1859. године. Припадало је митрополијској ризници у Сремским Карловцима, 1861. година.
• Оплећак за фелон, XVIII век.

Соба II, витрина 23

• Кивот, сребро, рад Николе Недељковића 1705. године. Кивот је рађен као макета манастира Раванице.

Соба II, витрина 4
Антиминси

• Антиминс из 1564. године, из околине Призрена са исписаним криптограмима.
• Антиминс вретанијског (марчанског) епископа Максима Предојевића из 1632. године.
• Антиминс свидничко-марчанског епископа Исаије Поповића из 1690. године. Припадао манастиру Марчи.
• Антиминс из Пљеваља , цртеж урадио 1848. године Василије Радовић. Текст исписан на црквено-словенском, грчком и румунском језику.
• Антиминс, отисак бакрорезне плоче за коју је цртеж урадио сликар Паја Јовановић, крај XIX века.
• Антиминс отиснут са дрворезне плоче коју је урадио јеромонах Христифор из манастира Бешенова крајем XVII века.
• Антиминс који је освештао арадски епископ Викентије Јовановић половином XVIII века.
• Антиминс отиснут са бакрорезне плоче коју је наручио српски патријарх Арсеније III Чарнојевић 1692. године.
• Путир од дрвета из XIX века, порекло Босна.
• Омофор, XVIII век, припадао манастиру Врднику (Нова Раваница).

Соба II, на зидовима

• Свети Димитрије са изгледом манастира Велике Ремете, бакрорезни отисак са плоче из 1764. године, рад Захариа Орфелина.
• Богородица Портатис (надвратна), икона из XVII века, итало-критски рад.

Соба II

• Манастирска каса, ковано гвожђе, XVIII век.
• Постоље за свећњак, у облику троношца, мермер, друга половина XVI - прва половина XVII века, из околине Чачка.

Соба III, витрина 6

• Фелон из XVIII века.
• Стихар из XVIII-XIX века.
• Појас са пафтом из XVIII века.
• Појас из XVIII-XIX века, припадао манастиру Шишатовцу.
• Појас из XVIII века, припадао манастиру Раковцу.
• Дарак за путир из XVIII века, припадао манастиру Раковцу.
• Наруквице (пар) са извезеном представом Благовести, из XVIII века.
• Орар из 1751. године.- Кадионица из 1765. године, припадала манастиру Раковцу.
• Богородица са Исусом Христом, икона, млетачки рад XVI-XVII век.

Соба III, витрина 21
Збирка вотивних предмета

У витрини су изложене двадесет и три вотивне плочице на којима су представљене целе фигуре (мушкарци и жене), затим делови тела: рука, нога, глава, очи и друго. Ови заветни дарови потичу из XIX века.

• Октоих, прва српска штампана књига из 1493. године (копија).
• Београдско Четворојеванђеље из 1552. године. Прва штампана књига у Београду.
• Орар везен златним нитима, из XVIII века.
• Црквена завеса, поклон Гавра Живковића Чревићанина 15. 07. 1868. године.
• Крст (Андрејин), дрворез из XVI-XVII века.

Соба III

• Велики крст (Распеће Исуса Христа са Богородицом и апостолом Јованом) из XVII века, припадао цркви манастира Велика Ремета.
• Манастирска шкриња са прекривачем, XVIII век.
• Гроф Георгије Бранковић, портрет из средине XVIII века.
• Стефан Авакумовић - митрополит карловачки (1756-1822), портрет, рад Теодора Илића Чешљара.
• Лукијан Мушицки - архимандрит манастира Шишатовца, портрет рад Павела Ђурковића из 1816. године.
• Гаврило Стефановић - архимандрит манастира Шишатовца, портрет, рад Павела Ђурковића из 1812. године.
• Мермерна плоча са записом из 1699. године који је исклесао Вук Сараевац. На другој страни плоче је старији турски запис. Плоча потиче из манастира Врдника (Нова Раваница).
• Стихотворенија Лукијана Мушицког, књ. I, II и III, (заједно повезане), Пешта, 1838-1844.године.
• Столица, бидермајер, XIX век, припадала манастиру Шишатовцу.
• Столица, бидермајер, XIX век, припадала митрополијском двору у Сремским Карловцима.

Соба III, витрина 18
Архивалије

• Писмо српског патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте из 1745. године.
• Писмо Захарија Орфелина пакрачком епископу Јосифу Јовановићу Шакабенти из 1783. године.
• Писмо Смаил-аге Ченгића Алекси Дамјановићу (крај XVIII века - 1840.година).

Соба III, витрина 14
Литургијски предмети

• Путир, дар београдског митрополита Јефрема манастиру Рачи 1666. године, рад из 1664. године.
• Кашичица за причешћивање из XVIII века.
• Кашичица за причешћивање из 1596. године.
• Чаша, дар руског цара Ивана IV Васиљевича Грозног манастиру Милешеви 1559. године.
• Кашичица за причешћивање из XVII века.
• Оковратник (са фелона) украшен бисерима и сребрно-позлаћеним листићима, рад Деспине Бранковић, жене војводе Ивана Басарабе IV Њагоја, 1519. године.
• Свети Бранковићи: владика Максим, мајка Ангелина и деспоти Стефан и Јован, икона из XVII века, припадала манастиру Крушедолу.
• Дуборезни крст, филигрански оков, из 1772. године, припадао манастиру Гргетегу.
• Крст у дуборезу, окован позлаћеним сребром, из XVII века, припадао манастиру Крушедолу.
• Крст у дуборезу, окован позлаћеним сребром и украшен драгим камењем, из XVII века. На дршци је у узаној траци изравиран текст:Сиј крст Цветко, Петар, Јован, дадоше Захарии владики да им отруди.
• Црквени текстил, (два фрагмента) из XVIII века.
• Путир од сребра, позлаћен и украшен филигранским преплетом, драгим камењем и емајлом из 1692. године. Припадао манастиру Раваници.
• Наруквице (пар), крај XIV века, са извезеним грчким текстом. Припадале манастиру Крушедолу.
• Панагијар београдског митрополита хаџи Илариона из 1664. године.
• Путир (за причешћивање болесника) из 1741. године.
• Кандило из XVII века.
• Дарохранилница, рад у интарзији из XVIII века.
• Кивот од сребра из 1751. године, припадао манастиру Раваници.
• Јеванђеље владике Максима, писао јеромонах Панкратије 1514. године. Оков је рад златара Петра Смедеревца из 1540. године. Припадало манастиру Крушедолу.

Соба III, витрина 7
Правни положај Срба у Аустрији

• Грб са трона патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте из 1741. године.
• Рипида патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, прва половина XVIII века.
• Омофор (мали) патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте из 1742. године.
• Пресвета Богородица са Христом са сценама из живота и ликовима Срба светитеља, икона, рад Димитрија Бачевића из 1776. године. Припадала манастиру Шишатовцу.
• Крст из 1756. године, припадао манастиру Шишатовцу.
• Четворојеванђеље, штампано у Москви 1735. године, оков радио мајстор Георгије Аргири из Мосхопоља 1742. године у време шишатовачког проигумана Василија.
• Пресвета Богородица Елеуса (милостива), икона из XVII века, итало-критски рад, припадала манастиру Крушедолу.
• Привилегија исписана на пергаменту коју је аустријски цар Јосиф издао Србима 1705. године.
• Привилегија аустријског цара Карла из 1772. године.
• Привилегија аустријске царице Марије Терезије из 1746. године.
• Привилегија аустријске царице Марије Терезије из 1748. године.
• Митра Београдске митрополије (Митрополијске цркве у Београду), посвећене Успенију Пресвете Богородице коју је обновио деспот Стефан Лазаревић, рад и дар госпође Катарине Кантакузине, грофице Цељске (жене Улриха II Цељског), а кћери деспота Ђурђа Бранковића, друга половина XV века. На средишњем делу митре бисерним зрнима извезен је текст:
  Сије митро створи госпођа Катакузина Митрополии београдској. Припадала манастиру Крушедолу.

Соба IV, витрина 1

• Царске двери са представама Благовести из XVII века, припадале манастиру Јаску.
• Христос Сведржитељ, икона из XV века. Потиче са југа Србије. Најстарија икона у Музеју Српске православне цркве.
• Појас са пафтом из XVIII века, припадао манастиру Раковцу.
• Фрагмент црквеног текстила, везен златним и сребрним нитима, средина XVIII века.
• Кивот, интарзија, припадао хоповском архимандриту Герману, из 1728. године.
• Омофор, румунски рад, крај XVII века, припадао манастиру Шишатовцу.
• Царске двери осликане трудом и подвигом попа Марка Миљковића из 1705. године.
• Суд за теплоту из XVIII века.
• Надбедреник из XVIII века, припадао манастиру Гргетегу.
• Недремано око, икона из XVIII века.

Соба IV, витрина 11

• Свети Јован Крститељ (кефалофорос-главоносни), икона, рад Андрије Раичевића из 1645. године.
• Богородица са Исусом Христом и старозаветним пророцима, икона из XVI века. Припадала манастиру Крушедолу.
• Богородица са Исусом Христом, икона итало-критски рад, из средине XVII века. Припадала манастиру Беочину.
• Путир израђен 20. јуна 1765. године у Бечу: приложио га манастиру Раковцу Господар Јован Милетић из Сарајева.
• Кашичица од сребра, позлаћена. На кашичици је запис Јована Ровита из 1760. године. Припадала је манастиру Привина Глава.
• Наруквице (пар), украшене извезеним биљним преплетима, из XVIII века.
• Митра из XVIII века, припадала манастиру Шишатовцу.
• Кадионица из XVIII века, припадала митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Омофор везен 30. маја 1664. године, припадао манастиру Раковцу.
• Набедреник Данила, митрополита липовског из 1563. године, припадао манастиру Крушедолу.
• Путир из XVIII века, припадао манастиру Беочину.

Соба IV, витрина 10

• Сакос из средине XVIII века.
• Фелон из XVIII века.
• Епитрахиљ јеромонаха Гаврила Поповића, игумана манастира Раванице из 1748. године.
• Пафта од сребра из XVII века.
• Пафта од сребра из XIX века.
• Пафта из XVIII века.
• Пафта из XVIII века.
• Појас из XVIII века.
• Дикирије из 1776. године, припадале митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Трикирије из 1776. године, припадале митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Пехар са краја XVIII века, припадао манастиру Шишатовцу.
• Васкрсење Исуса Христа (Силазак у ад), икона рад критских сликара из друге половине XV века. Икону је поклонио Музеју др Миливој Костић, професор Медицинског факултета у Београду.
• Црквени текстил из XVIII века.

Соба IV, витрина 12

• Наруквице из XIX века, припадале манастиру Шишатовцу.
• Крст ђакона Арсенија Ђурђевца из 1696. године. Припадао манастиру Врднику (Нова Раваница).
• Дарохранилница од сребра, средина XVIII века.
• Крст у дуборезу са филигранским оковом и украсима од емајла и драгог камења са записом:
  Крст окова Петар оцу Милошу за душу и за своју душу ва лето 1707. и приложи у манастир Привину Главу.
• Кандило са постољем из 1825. године.
• Дискос из манастира Гргетега, средина XVIII века.
• Дискос печујског владике Никанора из 1725. године.
• Дискос, руски рад из 1780. године.
• Пафта из XVIII века.
• Чаша, XVII-XVIII век.
• Кадионица почетак XVIII века. Припадала митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Кашичица, XVIII век.
• Панагија, XVIII век.
• Звездица за дискос од позлаћеног сребра, из XVIII века. Припадала манастиру Кувеждину.
• Наруквице са представом Благовести, XVIII век.
• Црквени покривач, XVIII век.
• Котлић од бакра, калаисан, XIX век.
• Петохлебница од позлаћеног сребра, са натписом:
  Сија петохлебница монастира Крушедола, храм Благовешченије Пресветије Богородице и потруди се јеромонах Игнатије и управи се ва Белиграде пре игумену еромонах Јаким ва лето 1648.
• Појас са пафтама од седефа из XVIII века. Припадао митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Епитрахиљ из XVIII века, припадао манастиру Раваници.
• Наруквица са флоралним орнаментима, XVII век. Припадала манастиру Раваници.
• Дискос манастира Раче украј Дрине, позлаћено сребро. Рад је кујунџије Павла Чајничанина 1670. године.
• Крст из XVII века, припадао манастиру Шишатовцу.
• Фрагмент црквеног текстила, XVIII век.
• Крст у дуборезу са филигранским оковом и позлаћеном стопом, украшен емајлом и драгим камењем. На стопи је запис:
  Сеј крст Стефана јеромонаха Зорановича и Раваничанина 1752.
• Крст у дуборезу са филигранским оковом, позлаћен, украшен емајлом и драгим камењем. На стопи је запис:
  Сеј крст мне Стефана јеромонаха Зорановича и Раваничанина 1769.
• Крст у дуборезу са филигранским оковом, позлаћен, украшен емајлом и драгим камењем. На стопи је запис:
  Помјани Господи јеромонаха Михаила, манастир Ремета 1763.
• Кашичица са записом мајстора Иаклин Миклос из XVIII века. Припадала манастиру Шишатовцу.
• Кашичица припадала манастиру Шишатовцу, XVI век.
• Миросаљка из XVIII века.
• Копље из XIX века.
• Миросаљка, XVIII-XIX век.
• Запис јеромонаха Димитрија из 1692. године.
• Медаљон, XVIII век, припадао манастиру Јаску.
• Ибрик из XIX века.
• Кандило из 1743. године.
• Путир, дар архимандрита Јоаникија манастиру Шишатовцу, 1725. године.
• Чирак од сребра, XVIII век.
• Мум-маказе из XVIII века.
• Појас (јерусалимско-палестински) са пафтом из 1758. године, припадао манастиру Бешенову.
• Појас везен сребрним и златним нитима, XVIII век. Припадао манастиру Гргетегу.
• Дарак за путир, вез, XVIII век.

Соба IV, витрина 22
Панагије, панагијари и енколпиони

Изложено десет панагија и панагијара насталих у временском распону од XV до XVIII века. Израђени су у дуборезу, слоновачи или сликани као иконе са сребрним оковом.

• Две апликације у облику крста, са црквене одежде, XVIII век.
• Беседе Исака Сирина, рукописна књига с краја XIV века.
• Јеванђеље штампано за време цара Алексија Михаиловича, Москва 1650. године. Године 1656. својина је Илариона, митрополита београдског. На окову, око сцене Благовести Пресветој Богородици, урезан је запис:
  Иларион митрополит белградски в лето 1656. А на листовима 466 и 467 је запис:
  Да се зна како преложи сије евангелије напрестолное владика белиградски и сремски кир хаџи Иларион в манастир глаголеми Крушедол храм Благовешченије Пресветие.
• Лествица светог Јована Лествичника, преписао 1434. године инок Давид на захтев српског деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца, а у време браничевског митрополита Саватија. Припадала манастиру Крушедолу.
• Напрсни крст, слоновача, дуборез, руског постанка, рађен на Светој Гори. Из XVII века. Припадао манастиру Бешенову.
• Бројанице из XVII века.

Соба IV, на зидовима

• Плаштаница краља Милутина, уметнички вез, крај XIII почетак XIV века. Припадала манастиру Крушедолу. У доњем делу извезен је запис:
  Помјани Боже душаја раба своего Милутина Уреши.
• Берат о постављењу калуђера Никодима за митрополита у Новом Пазару, издат 1776. године у Цариграду.
• Портрет Дионисија Чупића, игумана манастира Јаска. Рад Павела Ђурковића 1813. године.
• Манастирска каса, припадала Карловачкој митрополији, XVIII век.
• Портрет Јосифа Рајачића, патријарха српског (1848-61), рад Е. Сњобода. Припадао манастиру Кувеждину.
• Столица, бидермајер, XIX век. Припадала Митрополијском двору у Сремским Карловцима.

Соба IV, витрина 19
Целивајуће иконе

• Целивајуће иконе: Силазак Светог Духа на апостоле, Распеће Христово, Апостоли и јеванђелисти Лука и Јован и Вазнесење Христово. Иконе је радио Теодор Димитријевић Крачун на металу, XVIII век.

Соба V, витрина 16
Руска уметност

• Рођење Христово, икона руски рад, крај XVIII века. Припадала је капели Светог Саве у Цариграду.
• Пресвета Богородица са Христом, икона руски рад, XVIII век.
• Васкрсење Исуса Христа (Силазак у Ад) са сценама из Богородичиног и Христовог живота, икона руски рад из XVIII века.
• Појас из XVIII века, припадао манастиру Беочину.
• Свети Јован Претеча, икона, руски рад из XVIII века.
• Појас са пафтом, средина XVIII века, припадао манастиру Шишатовцу.
• Календарска икона са свима светима почев од месеца марта па до септембра, руски рад из XVIII века. Припадала митрополијској ризници у Сремским Карловцима.
• Свети Димитрије савладава татарског цара Мамаја, руска икона из XVIII века.
• Триптих од метала, руски рад, XVIII век, припадао манастиру Шишатовцу.
• Сребрна кашичица за причешће, XVIII-XIX век.
• Оков панагијара од филигранског преплета са украсима од емајла, XVIII век. Припадао манастиру Нова Раваница.
• Сребрна кашичица са записом: Пр. Н. Јосиф Кониович жит. Сомбор 1805.- Складањ, позлаћен и украшен емајлом, руски рад XVIII век.- Дикирија из XVIII века.
• Појас са пафтом владике Никанора, XVIII век.
• Звоно (мало) ливено на Владајској висоравни, прва деценија XIX века.
• Појас са пафтом из XVIII века.
• Оковано Јеванђеље штампано у Москви 1758. године.
• Појас од сребрних плочица украшених емајлом, полудрагим камењем и стаклом у боји, XIX век. Припадао манастиру Беочину.
• Набедреник Пахомија Јовановића - архимандрита Шишатовачког, везен златним нитима и шљокицама, 1835. године.

Соба V, витрина 9
Епитрахиљи и друго

• Епитрахиљ свила, златна, сребрна и свилена нит и бисери, вез, из XIV-XV века. Припадао манастиру Крушедолу.
• Епитрахиљ свила, златна, сребрна и свилена нит, вез, из XV века. Припадао манастиру Крушедолу.
• Епитрaхиљ са извезеним фигурама светитеља и светих и знаком свастике из XVI века. Припадао манастиру Шишатовцу.
• Епитрахиљ рађен за архијереја Јоаникија, XVI век. Припадао манастиру Шишатовцу.
• Христос Пантократор (Сведржитељ), икона, млетачки рад из XVII века.
• Рипида, приложио Београдској митрополији митрополит хаџи Иларион 1664. године.
• Рипида, рад Георгија Аргирија, кујунџије из Мосхопоља, 1724. године.
• Крст из XVI века, припадао манастиру Крушедолу.
• Црквени прекривач, XVII-XVIII век.

Соба V, витрина 15
Графика

• Полагање Христа у гроб - Богородица са Исусом Христом, двострана дрворезна плоча, прва половина XVIII века.
• Ваведење Богородице, бакрорезна плоча, рад Христофора Жефаровића, 1751. године.
• Свети Козма и Дамјан (врачи-лекари), бакрорезна плоча, рад Јохана Филипа Биндера око 1795. године (са отиском).
• Метални печат манастира Крушедола из XVIII века, са отиском.
• Метални печат манастира Бешенова из 1777. године.
• Кандило од сребра, XVII век.
• Кадионица од сребра, XVIII век.
• Крст, XVIII век. Припадао манастиру Крушедолу.
• Појас манастиру Крушедолу 1681. године приложио монах Софроније и син му Јово.
• Деисис (Исус Христос, Богородица и Свети Јован Претеча - отисак) - Архангел Михаило, двострана дрворезна плоча из 1661-1671. године.
• Светогорски манастири (отисак) - Богородица Ширшаја, двострана дрворезна плоча из XVII века.
• Богородица са Исусом Христом, дрворезна плоча, XVIII век.
• Исус Христос са три светитеља - Богородица Ширшаја са три светитеља, двострана дрворезна плоча, XVII век.
• Инсигније породице Чарнојевић, бакрорезна плоча са отиском, рад Себастијана Целера, гравера пожунског, око 1780. године.
• Крст, рад Недељка из Ћипровца 1654. године. Припадао манастиру Хопову.
• Епитрахиљ из 1748. године, припадао манастиру Раваници.
• Крст пакрачког епископа Нићифора (Стефановића), из XVIII века. Припадао манастиру Шишатовцу.
• Метални печат манастира Витовнице из 1703. године.
• Метални печат манастира Крушедола, XVIII век (са отиском).
• Метални печат манастира Нове Винче, 1703. година (са отиском).
• Наруквице (пар) са представом Благовести из XVI век.
• Црквени покривач из XVIII века, припадао манастиру Бешенову.

Соба V

• Налоњ из XVIII века.
• Налоњ из XVI века.
• Манастирска каса XVIII век. Соба V, на зидовима
• Христофор Жефаровић, Цар Урош, отисак са бакрорезне плоче из 1746. године.
• Портрет Мојсија Путника, митрополита карловачког (1781-1790), крај XVIII века.
• Портрет Павла Ненадовића, митрополита карловачког (1749-1768), рад Теодора Димитријевића Крачуна, средина XVIII века.
• Христофор Жефаровић, Свети Стефан Штиљановић, отисак са бакрорезне плоче из 1753. године.
• Света Петка, дрворезни отисак на листу из Саборника, штампарије Коресија из Сас Шебеша (Румунија), крај XVI века.