ВОТИВИ, ПАНАГИЈЕ И ДУБОРЕЗНИ КРСТОВИ

Једну целину представљају и метални вотивни предмети из XVIII и XIX века. То су заветни дарови које су верници приносили цркви уз молитву за оздрављење. На овим заветним плочама најчешће су приказане целе фигуре, или поједини делови тела (рука, нога, глава, очи срце и друго). (Соба III, витрина 21).

Засебну целину чине панагије, панагијари и енколпиони (епископске напрсне иконице) настали у временском распону од XV до XVIII века. Ова минуциозна дела најчешће су изведена у дуборезу са сребрним оковом, затим у слоновачи, а известан број је урађен темпером на дрвету. Панагијар из XV века рађен је у слоновачи, а припадао је манастиру Шишатовцу. Изложен је и један панагијар из XVI века рађен у дуборезу. Из XVII века, поред већ поменуте две панагије београдског митрополита Илариона, изложен је панагијар јеромонаха Димитрија из манастира Ораховице. Из XVIII века су две панагије које су некада припадале славонским манастирима Ораховици и Пакри (соба IV, витрина 22).

Збирка дуборезних крстова, од којих је највећи број са сребрним оковом украшеним филигранским преплетом, драгим камењем и емајлом, представља значајну историјску и уметничку вредност.

У Музеју Српске православне цркве чува се велики број такозваних светогорских дуборезних крстова с краја XV, затим из XVI и XVII века. Један крст израдио је 1602. године калуђер Јеротеј (соба I, витрина 20). Крст из XVI века украшен је сребрним оковом са позлатом и драгим камењем. Крст који је израдио Недељко из Ћипровца потиче из 1654. године и рађен је у дуборезу са богатим филигранским преплетом (соба V, витрина 15). Највећи број крстова потиче из XVIII века, а припадали су ризницама фрушкогорских манастира. На многима су сачувани записи ктитора, приложника и кујунџија, или пак постоји неко друго сведочанство из тих времена.