O Svetom Nikoli 1995.
Beograd

Opominjuci svoje ucenike na teskoce koje ce ih snalaziti u ovom svetu, Gospod Isus Hristos im je ne jedanput govorio: „U svetu cete imati nevolju; Cuvajte se od ljudi; Mene su gonili i vas ce goniti" (Jn 16, 33; Mt 10, 17; Jn 15, 20).

U svojim poslanicama, na te nevolje ukazuju vernim i Sveti apostoli, objasnjavajuci pri tome da je drugo stradanje na putu pravde Bozje, a drugo na putu nepravde (I Pt 4, 15), te da se stoga sveto mora drzati zapovest: „Samo da niko od vas (vernih) ne postrada kao ubica, ili lopov, ili zlocinac… No ako li kao hriscanin, neka se ne stidi… Jer je bolje, ako hoce volja Bozija, da stradate dobro cineci, nego li zlo cineci" (I Pt 4, 15–16; 3, 17).

Ovo nase, ovako nesretno, vreme bezumlja i strahota medjusobnog ratovanja na nasim prostorima, sa toliko prolivene krvi, unistenih domova i hramova, i u njima dragocenosti istorijske i kulturne vrednosti, na svakoj od zaracenih strana, pred mnoge ce postaviti pitanje drevnog Propovednika: „Kakva je korist coveku od svega truda njegovog kojim se trudi pod suncem?" (Knjiga Propovednikova 1, 3).

Ne jedanput je nas narod, kroz svoju istoriju, dolazio u opasnost „biti ili ne biti" – i pre Kosova, i na Kosovu, i u mraku ropstva, i u nevoljama do dana danasnjega. Ali prosvetljen evandjelskom naukom i verom u Sina Bozjega, nije podlegao ni apatiji, ni ocajanju. Imao je snagu da gradi takve svetinje kao sto je Studenica, Zica, Sopocani, Gracanica, i tolike druge, male i velike po zemlji nasoj. Dizao ih je Bogu na slavu, sebi i svome rodu na korist. A one su kao zvezde s neba svetlile u tami nailazecih nevolja. Osnazen tom verom, nalazio je snage da sva iskusenja izdrzi i te svetinje, obarane od neprijatelja, opet i opet da obnavlja. Duboko je shvatao: Sta bismo mi bez njih bili kroz vekove do dana danasnjega; i sta bismo znacili i pred Bogom, i pred svetom, i pred sobom?

Tesko je bilo izdrzati, ali se izdrzalo, jer su nam u dusi odzvanjale iz dubine vekova do kraja sveta, upucene svima vernim, reci Sina Bozjega: „Ne boj se nimalo od onoga sto ima da pretrpis… Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji i Zivi; i bijah mrtav i evo ziv sam u vjekove vjekova… Budi vjeran do same smrti i dacu ti vjenac zivota" (Otk 2,10; 1,17–18).

Cela ova publikacija, nastala velikim trudom G. Slobodana Mileusnica, upravnika Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, iznosi veliko sadasnje stradanje naseg naroda i njegovih svetinja, daje i osnovne podatke nastanka, obnavljanja i unistavanja njihovog.

Sa zaloscu i sa stidom citamo ih sto se ovoliko zla desavalo i desava medju nama od nas samih. Sa istom zaloscu i stidom slusamo i o porusenim crkvama rimokatolika i muslimanskih xamija. Pognutih glava, molimo se Bogu da ove nesrece vec jednom prestanu i da se nikada i nigde u svetu ne ponove i ne zadese nijedan narod.

Iako su ratna dejstva gradjanskog rata, Bogu hvala, prestala, potrebno je prvu svesku „Duhovnog genocida" upotpuniti. Stoga se izdaje pribavljeni materijal o razaranjima pravoslavnih svetinja od 1993. do zakljucenja mira 1995. godine. Buduce generacije da sagledaju celokupnu nesrecu koja je zadesila nas narod i nasu Crkvu. Da imaju ocigledan primer dokle zlo moze da stigne kad jedanput pocne svoj zlokobni hod. I da makar oni prozive u miru svoj vek kao ljudi dostojni tog imena.