Ова епархија захвата подручје североисточне Босне, којим је на прелазу из XIII у XIV век управљао српски краљ Драгутин. Према предању и очуваним црквама и манастирима, он је много допринео утврђивању православне вере у овом делу Босне. „Босански“ епископ Василије, који се 1293. године налазио у краљевој депутацији упућеној у Венецију, у вези женидбе његовог сина Владислава, свакако је био епископ оног дела Босне којим је управљао краљ Драгутин. Средином XV века, у време Бранковића, седиште православног епископа за подручје Босне било је у Сребреници. Пошто је под Турцима Зворник добио већи значај, као седиште Санџака, у Зворнику је утврђено и седиште епископа, а њена територија се простирала на обе стране Дрине. Тек почетком XVIII века места са десне стране реке Дрине потпашће под управу Ваљевске и Ужичке епархије.

Под турском влашћу, зворнички епископ се помиње први пут 1488. године. Нешто касније, у време смедеревског епископа Павла и његовог настојања да се успостави редовно стање у Српској цркви (Пећкој патријаршији), помиње се зворнички епископ Теофан, кога је поставио Павле. Владика Теофан се задржао вероватно још кратко време у Зворничкој епархији, а затим се помиње као архиепископ српски. У „Сопоћанском поменику“, међу поглаварима Српске цркве наводи се његово име одмах после епископа Павла. У то време, има помена и о зворничком епископу Доментијану, кога је именовао охридски архиепископ Прохор, али он вероватно никад није ни дошао у Зворник.

После обнове Пећке патријаршије, помињу се зворнички епископи: Павле (1561–1576), Георгије, Теодосије (1602), Гаврило (1627), Константин (1629), Лука, Венијамин, Исаија, Ананија (1679) и Герасим (прешао са патријархом Арсенијем III у Угарску 1690). Од тада па све до укидања Пећке патријаршије не помињу се засебни зворнички епископи, већ је ова Епархија била припојена некој од суседних епархија, или су њом управљали суседни епископи дабробосански, ваљевски, ужичко-ариљски или моравички.

Укидањем Пећке патријаршије (1766), зворнички епископи су добили титулу митрополита: Григорије (1767–1773), Герасим (1776–1804), Јоаникије (1804–1807 – Србин убијен због сарадње са устаницима у Србији), Евгеније, Гаврило „Хроми“ (1808–1837 – родом из Сливне), Кирил (1837–1848 – Грк) и Агатангел (1848–1868). У његово време је пренесено седиште Епархије у Доњу Тузлу (1852), и од тада се она званично зове Зворничко-тузланска епархија. Од тада су зворничко-тузлански епископи били: Пајсије (1868–1873), Дионисије Или(јеви)ћ (1873–1892), Николај Мандић (1892–1897), Григорије Живковић (1897–1909), Иларион Радоњић (1909–1921), Нектарије Круљ (1929–1951) и Лонгин Томић (1955–1977), кога је наследио епископ Василије (Качавенда).

Током Другог светског рата, на подручју Зворничко-тузланске епархије извршен је прави духовни геноцид. Мучки је пострадало 36 свештеника и два калуђера. Током ратних година, порушено је 17 а оштећено 37 српских православних храмова. Уништен је један манастир и 25 парохијских домова (10 је минирано, а 15 спаљено). Поред наведеног, још 20 разних црквених објеката је знатно оштећено. Уништене су 62 црквене архиве, а 49 црквено-општинских и манастирских библиотека је занавек нестало.

Највећи број српских православних храмова у рату (1991–1995) страдао је на подручју Зворничко-тузланске епархије. Српске светиње овог владичанства подједнаком жестином разарали су муслимански фундаменталисти и хрватски националисти-усташе. Срушено је 38 цркава, а 60 је тешко оштећено. Један манастир је такође знатно оштећен. Порушен је 31, а оштећено 19 парохијских објеката и других црквених здања.

Тузла

Саборна црква Успења Пресвете Богородице – освећена 28. августа 1882. године. Фасаду и кров оштетила 1992. године муслиманска армија (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94,32).

Епископски двор – генерално обновљен 1990. године. Оштећен током 1992. гранатама испаљеним од стране муслиманске армије. Оштећен кров (две рупе од граната) и фасада. Неке драгоцености нестале (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94, 32).

Управна зграда Црквене општине. Оштећена гранатама (1991–1995).

Тузла (Трновац)

Црква Светог великомученика Георгија – освећена 14. октобра 1900. године. У рату (1941–1945) демолирана од усташа. Уништен иконостас. После Другог светског рата обновљена. Оштећена гранатама (1991–1995).

Ајдановић

Црква Светог великомученика Прокопија. Филијални храм запаљен гранатама (1991–1995).

Блатница

Црква Светог великомученика Кнеза Лазара Српског – освећена 28. јуна 1973. године. Оштећена гелерима граната (1991–1995).

Бољанић

Црква Свете Тројице (Силазак Светог Духа) – освећена 1905. године. Оштећена гелерима граната (1991–1995).

(Босанска) Бијела

Црква Вазнесења Господњег – освећена 14. октобра 1936. године. Запаљена и срушена изван ратних операција (1991–1993). Парохијски дом подигнут 1970. године. Запаљен и разорен изван ратних операција (1991–1995).

(Босански) Брод

Црква Покрова Пресвете Богородице – освећена 14. октобра 1890. године. Оштећена приликом бомбардовања Брода 1944. године. Богослужбени предмети, црквене и матичне књиге уништени. Генерално обновљена 1973. Минирана и срушена до темеља изван ратних операција 1992. године. Богослужбени предмети, црквене књиге и део архиве уништени. Парохијски дом опљачкан и оштећен гранатама (1991–1993).

(Босански) Лужани

Црква Свих Светих – подигнута 1982. на темељима старије цркве из 1883. године. У Другом светском рату (1941–1945) богослужбене и матичне књиге, архива и богослужбени предмети уништени. Минирана и срушена изван ратних операција 1992. године, у време православног Васкрса.

(Босански) Лужани (стари храм)

Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута 1928. године. Спаљена и минирана на Васкрс 1992. Уништени богослужбени предмети и црквене књиге. Парохијски дом спаљен и уништен 1992. године. Остали само зидови. Гробље демолирано 1992. године.

(Босански) Лужани (Поље)

Црква Светих апостола Петра и Павла – филијална црква подигнута 1935. године. Разрушена на Божић 1993, изван ратних дејстава.

(Босански) Милошевац

Црква Светог Николе – подигнута 1906. године. Оштећена од усташа у прошлом рату (1941–1945). Богослужбени и црквене књиге уништене, а парохијски дом запаљен. Генерално обновљена у времену од 1971. до 1980. године. Оштећена гранатама (1991–1993).

(Босански) Шамац

Црква Светог великомученика Димитрија – подигнута 1937. године. Оштећена гелерима (1991–1992). Парохијски дом оштећен гелерима граната (1991–1995).

(Босански) Шамац

(филијални храм на градском гробљу)

Црква разорена у пролеће 1992. године. Прва црква у Босни и Херцеговини која је срушена.

Брчко

Црква Успења Пресвете Богородице освећена 26. септембра 1971. године. Фасада оштећена пушчаним зрнима и гелерима граната (1991–1995). Светосавско-парохијски дом подигнут 1973. године. Кров оштећен гранатама (1991–1995).

Буквик

Црква Светог пророка Илије – подигнута 1903. године. Порушена до темеља (1991–1993). Парохијски дом подигнут 1971. године. Порушен (1991–1993).

Винска

Црква Рођења Пресвете Богородице – освећена 21. септембра 1933. године. У прошлом рату (1941–1945) претворена у магацин немачке војске. Богослужбене и матичне књиге и архива уништени. Обновљена 1945. и 1983. године. Црква гранатирана изван ратних операција (1991–1995). Доста оштећена. Парохијски дом подигнут 1971. године. Спаљен и разорен (1991–1995).

Црква Светог пророка Илије – освећена 1974. године. Демолирана и инвентар уништен изван ратних операција (1991–1995).

Височник

Црква Успења Пресвете Богородице – филијална, освећена 9. августа 1939. године. Демолирана и знатно оштећена (1991–1993). Светосавски дом оштећен (1991–1993).

Вишњик

Црква Обновљења храма Светог Георгија (Ђурђиц) – филијални храм подигнут 1968. године. Запаљена (1991–1995).

Врела (Горња)

Црква Огњене Марије – освећена 1939. године. Разорили Хрвати изван ратних дејстава (1991–1993).

Вучиловац

Црква филијална разорена (1991–1995). Светосавски дом разорен (1991–1995).

Гнионица

Црква Светог великомученика Лазара Српског освећена 27. јула 1991. године. Разорена до темеља (минирана) изван ратних операција (1991–1993).

Горња Јасеница

Црква Светих апостола Петра и Павла – освећена 12. јула 1900. године. Оштећена и демолирана од усташа у рату (1941–1945). Обновљена 1969. године. Демолирана (са великим оштећењима) 1993. Парохијски дом подигнут 1976. године. Запаљен (1991–1995).

Горњи Кречани

Црква Светог јевангелиста Марка – филијални храм из 1991. године. Оштећена у већој мери гранатама (1991–1995).

Горњи Свилај

Нова црква из 1986, још неосвећена. Минирана изван ратних дејстава, јуна 1992. године.

Градачац

Црква Светог пророка Илије – из 1887. године. У прошлом рату (1941–1945) уништене богослужбене и матичне књиге, архива и део литургијских предмета. Обновљена 1965. и 1980. године. Гранатирана и паљена, а инвентар (иконе) уништила муслиманска армија 1992. (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94, 42) Парохијски дом из 1882. године. Уништен и разорен од стране муслимана 1992. године.

Грачаница

Црква Вазнесења Господњег – освећена 1925. године. Оштећена гранатирањем муслиманске војске 1993. године. (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94, 40) Према извештај (ЕЦММ, ¤ 2/95, 25), оштећен кров и фасада минобацачким гранатама муслиманске армије августа 1994. године. Парохијски дом подигнут 1926. године. Миниран и разорен, дигнут у ваздух (1991–1995).

Грк

Црква, филијална разорена од стране Хрватске војске (1991–1995).

Дервента

Црква Успења Пресвете Богородице – освећена 1885. године. У прошлом рату (1941–1945) усташе уништиле архиву и део богослужбених предмета. Минирана и срушена до темеља 4. јуна 1992. године. Парохијски дом подигнут 1938. године. Миниран и разорен (1991–1995).

Доња Дубица

Црква Силаска Светога Духа (Света Тројица) – освећена 1911. године. Уништена од стране усташа 1944. године. Нова црква подигнута 1968. Запаљена 21. јуна 1992. Парохијски дом знатно оштећен 1992. године.

Доња Јасеница

Новосаграђена црква опљачкана и демолирана (1991–1995).

Доњи Клакар

Црква Светих врачева Козме и Дамјана – филијална освећена 1972. године. Разорена од стране хрватске војске (1991–1995). Светосавски дом запаљен (1991–1995).

Дрињача

Црква Светог мученика ђакона Авакума Српског. Страдала у знатној мери 1941. године од Немаца: запаљен иконостас, а богослужбене и црквене књиге, архива и део богослужбених предмета уништени. Подигнут нови храм 1965. године. Оштећен гранатирањем (1991–1995). Парохијски дом оштећен (1991–1995).

Дубница

Црква Светих Јоакима и Ане – освећена 1912. године. У прошлом рату (1941–1945) црквене и матичне књиге, архива и богослужбени предмети уништени, а иконе избодене. Обновљена 1965. године. Уништена и спаљена изван ратних операција 1992. Према Извештају (ЕЦММ, ¤ 1/94, 16) црква опљачкана и тешко страдала, однете иконе маја 1992. године од муслиманске армије. Објекат потпуно неупотребљив. Парохијски дом подигнут 1880. године. Запаљен 1992. Новосаграђени Светосавски дом запаљен 1992. године.

Ерићи (на православном гробљу)

Капела готово уништена и није за употребу (Извештај ЕЦММ, ¤ 2/95, 23).

Живинице (код Тузле)

Капела Пресвете Богородице у парохијском дому. Опљачкана и обесвећена (1991–1993). Парохијски дом проваљен и усељен (1991–1995).

Жлијебац

Црква Покрова Пресвете Богородице – филијална освећена 1912. године. Демолирана гранатама (1991–1995).

Збориште

Црква Успења Пресвете Богородице – филијална, из 1969. године. Разорена (1991–1995). Помоћни објекат поред цркве разорен (1991–1995).

Зовик

Црква Успења Пресвете Богородице – освећена 31. августа 1973. године. Разорена (1991–1995). Светосавски дом разорен (1991–1995).

Зоље (код Калесије)

Капела на православном гробљу оштећена. (Извештај ЕЦММ, ¤ 2/95, 24.)

Јегинов Луг

Црква нова још неосвећена. Спаљена и уништена изван ратних дејстава (1991–1993).

Језера

Црква, филијална уништена (1991–1995).

Карна

Црква Покрова Пресвете Богородице – филијална, освећена 1896. године. Запаљена (1991–1995).

Кладањ

Црква Светог великомученика Димитрија. До темеља срушена 1942. године. После рата на старом црквишту подигнута 1986. нова. Према Извештају (ЕЦММ, ¤ 1/94, 22), црква оштећена априла 1992. године, артиљеријским оружјем; унутрашњост демолирана, а иконе однесене. Парохијско-светосавски дом опљачкан и разорен (1991–1995).

Козиле

Црква разорена (1991–1995).

Козлук

Црква Светих апостола Петра и Павла – освећена 12. јула 1903. године. Знатно оштећена гелерима граната (1991–1995). Парохијски дом, подигнут 1960. године, знатно оштећен гелерима граната и директним гранатирањем (1991–1995).

Костреш

Црква Огњене Марије – филијална, подигнута 1940. године. Срушена изван ратних операција (1991–1993).

Костреш

Гробљанска капела нова, неосвећена. Минирана изван ратних операција (1991–1993).

Кравица (код Братунца)

Црква Светих апостола Петра и Павла – освећена 1909. године. Демолирана и оштећена од стране муслимана 7. јануара 1993. Парохијски дом из 1939. године запаљен (1991–1995).

Крнићи

Црква Светог пророка Илије – филијална, освећена 1921. године. Демолирана (1991–1993).

Лијешће

Црква Силаска Светога Духа из 1869. године. Делимично оштећена у рату (1941–1945). Матичне и богослужбене књиге и архива уништени. Обновљена 1984. Минирана до темеља од стране хрватске војске 1992. године. Парохијски дом из 1940. године запаљен (1991–1993).

Лончари

Црква Воздвижења Часног Крста – из 1980. године. Оштећена гранатама (1991–1993).

Лупљаница

Црква, филијална подигнута средином XX века. Оштећена (1991–1993).

Маглај

Црква Светог пророка Илије – освећена 19. септембра 1909. године. Унутрашњост цркве са целокупним инвентаром спалиле усташе и муслимани априла и маја 1941. Обновљена 1945/46. године. Запаљена и разорена од муслимана 1992. Богослужбени предмети, иконостас, црквене књиге (сем матичних) уништени. (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94, 25.) Новосаграђени парохијски дом опљачкан и уништен од стране муслимана 1992. године.

Мајевац

Црква Покрова Пресвете Богородице. Спаљена до темеља од стране усташа 1941. Обновљена 1984. године. Знатно оштећена гранатама (1991–1993).

Мала Брусница

Црква Успења Пресвете Богородице – освећена 28. августа 1937. године. Демолирана од хрватске војске (1991–1993).

Мали Прњавор

Црква филијална оштећена гранатама (1991–1995).

Мачковац

Црква Светих апостола Петра и Павла – освећена 21. септембра 1916. године. Оштећена гелерима граната (1991–1995). Парохијски дом подигнут 1925. године. Оштећен гелерима граната (1991–1995).

Мионица

Црква демолирана и унутрашњост оскрнављена. (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94, 27.)

Младиковине

Нова црква у изградњи. Делимично оштећена (1991–1993).

Модрича

Црква Успења Пресвете Богородице – подигнута 1868. године. Оштећена од усташа 1941. Иконостас, богослужбени предмети, црквене и матичне књиге и архива уништени. Обновљена 1984. године. Запаљена изван ратних операција 1992. године. Парохијско-светосавски дом опљачкан и спаљен (1991–1993).

Мртвице

Нови Град

Црква Светих апостола Петра и Павла – подигнута 1939. године. Знатно оштећена од усташа 1942. Генерално обновљена 1982. године. Оштећена гранатама 1992. Унутрашњост демолирана. Парохијски дом подигнут 1937. године. Демолиран и опљачкан (1991–1993).

Обудовац

Црква Успења Пресвете Богородице – освећена 14. октобра 1882. године. Гранатирана: знатно оштећен кров и северна страна (1991–1993). Светосавско-парохијски дом оштећен гранатама (1991–1993).

Олово

Црква Сабора српских Светитеља – освећена 12. септембра 1940. године. Тешко оштећена (1991–1995). Парохијски дом из 1969. године запаљен (1991–1993).

Орашје

Црква Светог великомученика Георгија – новоподигнута, из 1991. године. Разорена од стране усташа (1991–1993).

Осмаци

Црква Пресвете Тројице – подигнута 1989. године. Оштећена гелерима граната (1991–1995).

Пелагићево

Црква Светог пророка Илије – освећена 12. октобра 1936. Знатно оштећена гелерима граната 1992. године. Светосавски дом оштећен гелерима граната (1991–1995).

Пипери

Црква Рођења Светог Јована Крститеља – подигнута 1987. године. Оштећена гелерима граната 18. јуна 1995. Парохијски дом погођен гранатом 18. јуна 1995. године и знатно оштећен.

Подгајеви

Црква Силаска Светога Духа (Света Тројица) – освећена 16. октобра 1910. године. Демолирана и знатно оштећена (1991–1995). Светосавски дом запаљен (1991–1995).

Подновље

Црква Силаска Светога Духа (Света Тројица). Црква и порта током Другог светског рата биле усташка база све до 1943. године. Иконостас, литургијски предмети, црквене и матичне књиге и архива уништени. Нова црква подигнута 1991. године. Оштећена гранатама (1991–1993).

Пожарница

Црква Вазнесења Господњег – освећена 26. октобра 1896. године. Демолирана у прошлом рату. После рата, обнављана неколико пута. Разорена (минирана) изван ратних операција (1991–1993). Богослужбени предмети, црквене књиге и архива уништени. Парохијски дом подигнут 1975. Запаљен (1991–1993). Светосавски дом запаљен (1991–1993).

Поребице

Црква Светог Саве Српског – освећена 2. октобра 1938. године. Мање оштећена гранатама (1991–1995).

Потпећ

Нова црква још неосвећена. Демолирана и оштећена: кров и зидови (1991–1993) (Извештај ЕЦММ, ¤ 1/94, 13).

Прибојевићи

Црква Преображења Господњег – филијална, освећена 1929. године. Демолирана изван ратних операција (1991–1993). Светосавски дом запаљен (1991–1995).

Пурачић

Црква Светог пророка Илије – освећена 14. октобра 1903. Гранатирана и демолирана изван ратних дејстава од стране муслиманске војске на Божић, 7. јануара 1993. године. Уништени богослужбени предмети и богата црквена архива. Демолирана и пљачкана у више наврата током 1993/94. године од пијаних муслимана и деце (Извештај ЕЦММ, ¤ 2/95, 36). Парохијски дом подигнут 1925. године. Демолиран и опљачкан (1991–1995).

Растошница

Црква Светог великомученика Кнеза Лазара Српског – освећена 29. октобра 1972. године. Демолирана и знатно оштећена (1991–1993).

Растошница

Нови храм у изградњи. Знатно оштећен (1991–1995).

Ритешић

Црква, филијална разорена 1992. године.

Росуље

Црква филијална демолирана (1991–1995).

Сасе (манастир)

Црква Пресвете Тројице. Тешко оштећена 1992/93. године. Манастирски конак оштећен и запаљен (1991–1995).

Сијековац

Црква Огњене Марије – освећена 30. јула 1970. године. Порушена изван ратних операција (1991–1995).

Скиповац

Црква Покрова Пресвете Богородице – освећена 19. октобра 1975. године. Знатно оштећена гранатама (1991–1995).

Скугрић

Црква Рођења Пресвете Богородице – освећена 1940. године. Оштећена гранатама (1991–1995).

Солун

Звоник подигнут 1969. године срушен (1991–1995).

Сребреница

Црква Покрова Пресвете Богородице – освећена 23. августа 1903. године. Оштећена у Другом светском рату: иконостас оштећен пушчаним зрнима, богослужбени предмети, црквене и матичне књиге и архива уништени. После рата обновљена. Саборна црква запаљена (1991–1995). Матичне књиге и друге драгоцености уништене. Парохијски дом из 1936. године. Запаљен (1991–1995). Светосавски дом запаљен (1991–1995).

Црква Светог архангела Михаила – филијална, подигнута 1971. године, на месту старије цркве. Опљачкана и у знатној мери демолирана изван ратних операција (1991–1993).

Срнице

Црква опљачкана и демолирана (1991–1995). Парохијски дом запаљен (1991–1995).

Српска Грапска

Црква Вазнесења Господњег – подигнута 1894. године. Оштећена априла 1942. од усташа. Звоник запаљен, а црква знатно оштећена гранатама (1991–1993).

Српска Зелиња

Црква филијална знатно оштећена гранатама (1991–1995).

Тешањ

Црква Покрова Пресвете Богородице – освећена 19. септембра 1971. године. Кров оштећен гранатама, а црквене драгоцености похрањене у трезор банке (1991–1995). (Извештај ЕЦММ, ¤ 3/95, 21.)

Унка

Црква разорена од стране хрватске војске (1991–1995).

Факовићи

Црква Светог апостола Томе из 1891. године. У рату (1941–1945) страдала од усташа: богослужбене и матичне књиге, архива и литургијски предмети уништени. Обновљена 1971. године. Демолирана и оштећена (1991–1993). Парохијски дом опљачкан и спаљен (1991–1993).

Церик

Црква Светог Јована Крститеља – освећена 1955. године. Разрушена изван ратних операција од стране хрватске војске (1991–1993). Светосавски дом разрушен (1991–1993).

Церовица

Црква Светих апостола Петра и Павла – освећена 20. јуна 1892. године. Оштећена од стране усташа 1941/42: уништен иконостас, а архива спаљена. После Другог светског рата неколико пута обнављана. Гранатирана у неколико наврата и неупотребљива за богослужење (1991–1993). Парохијски дом подигнут 1965. године. Демолиран (1991–1993).

Цикоте

Црква Светог пророка Илије – освећена 15. августа 1892. године. Демолирана (1991–1995). Парохијски дом подигнут 1956. године запаљен (1991–1995).

Црквина

Црква Вазнесења Господњег – освећена 1889. године. Гранатирана и знатно оштећена (1991–1995).

Шетићи

Црква Светог пророка Илије – освећена 8. септембра 1974. године. Гранатирана и знатно оштећена (1991–1993). Парохијски дом подигнут 1974. године. Гранатиран и знатно оштећен (1991–1993).

Шпионица