Православни Срби су на просторима Барање од најранијих времена били под духовним окриљем Београдске митрополије, а од краја XIV века, од времена деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, под окриљем Угарске епархије. Обновом Пећке патријаршије (1557. године), ови простори припадају Пожешкој митрополији, чије је седиште у манастиру Ораховици.

После Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем (1690. године), епископ мохачко-сигетски Јефтимије Тетовац врши духовни надзор и над Осјечким пољем, односно Осјечко-пољском епархијом; а по одласку владике Јефтимија 1703. године у Русију, над овим просторима бди сам патријарх Арсеније Чарнојевић. На црквено-народном сабору у манастиру Крушедолу 23. септембра 1710. године, за епископа печујског изабран је Никанор Мелентијевић (1710–1721), архимандрит манастира Крушедола. На овом сабору, Осјечкопољска епархија припојена је новоизабраном епископу Мелентију, који је у својој титули ословљаван са „владика печујски, Сигету, Шиклошу, Мухачу, помежду Саве и Дунава православни епископ“.

Осјечкопољска епархија је у прошлости имала неколико назива: Печујска; Сечујска; Сигетска, Мо-хачка, Сечујско-осечка, Мохачко-сигетска, углавном по седиштима епископа и територијама које је покривала. Око 1713. године, владика Никанор Мелентијевић пренео је седиште епархије у Осијек, као епископ „мохачко-сигетски и осечкопољски“.

На црквено-народном сабору у Крушедолу (2. јануара 1721. године), за епископа „осечкопољског“ изабран је Максим Гавриловић (1721–1732), архимандрит манастира Бешенова. Овај владика је купио у осјечкој Доњој вароши велелепну кућу од „камерал обердиректа Игнаца Осенда“ себи за резиденцију. Владика Максим прешао је 1726. године из Осијека у Сечуј, где је и умро 1733. године. Исте године, Осјечкопољска епархија припојена је Епархији сремској, а Сечујска Будимској.

Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента пренео је своје седиште из Сремских Карловаца у Осијек. Исти патријарх посветио је у Сремским Карловцима 15. августа 1746. године Јована Георгијевића (1746–1748) за епископа осјечкопољског, са седиштем у Осијеку. Када је владика Јован изабран за митрополита карловачког, Епархија је припојена Епархији славонској. Владика пакрачко-славонски Софроније Јовановић (1748–1757) једно време боравио је у Осијеку, у резиденцији коју је купио још владика Максим. Епископ Софроније мењао је своју стару резиденцију 1750. године за велику зграду преко пута Саборне цркве Успенија Богородице. После смрти владике Софронија, јануара 1758. године, Осјечкопољска епархија припојена је Сремској дејецези, у чијем је саставу остала све до 1991. године. У том временском интервалу овим српским владичанством управљали су, у име карловачких митрополита, њихови егзарси. На мајској скупштини у Сремским Карловцима, 1848. године, било је покушаја да се обнови ова Епархија, али без успеха.

У Другом светском рату у овој Епархији уништени су бројни српски храмови (Вучевци, Ердут, Осијек, Тења, Чепин, Чепински Мартинци, и још неки), а један број цркава преуређен је у римокатоличке богомоље (Бијело Брдо, Копривна, Маркушица, Погановци, Будимци).

У рату (1991–1995), у Осјечкопољској и барањској епархији уништено је 14 цркава, а 35 је оштећено. Порушено је шест, а оштећено осам парохијских домова и осталих црквених здања.

Свети архијерејски сабор изабрао је 1991. године за Осјечкопољског и барањског епископа Лукијана (Владулова), архимандрита манастира Бођана. Седиште Епархије, уместо у Осијеку, привремено је у Даљу.

Бели Манастир

Гробљанска капела, задужбина Романа Милорада, из 1987. године. Оштећена 1992. године гранатама хрватске војске. Страдао торањ, део крова и јужни прозор.

Бијело Брдо

Црква преноса моштију Светога Николе подигнута 1764, а звоник дограђен 1809. године. Иконостас сликао Јован Исаиловић Старији 1783, а зидно сликарство Јован Исаиловић Млађи 1850–1854. године. У Другом светском рату (1941–1945) црква претворена у римокатоличку, а православни живаљ тог краја насилно преверен. Иконостас однет, а дрворезбарија иконостаса уништена. Овим непримереним чином руководио фрањевац Камило Колб. После рата, црква реновирана и подигнута нова олтарска преграда. Црква оштећена у току ратних операција 1991–1993. године.

Болман

Црква Светих апостола Петра и Павла подигнута у другој половини XVIII века; обновљена 1904. године. У Другом светском рату, марта 1945, запаљени иконостас, црквено-уметнички предмети, богослужбене књиге и део архиве. Храм страдао 2. јануара 1992. године. Хрватска војска га гранатира у више наврата; знатно оштећен звоник и кров цркве. Споља потпуно обновљена.

Борово Село

Брачевци

Црква Светог великомученика Димитрија подигнута 1778, а обновљена 1827. и 1844. године. Током 1991–1994. године опљачкана и демолирана, а богослужбени предмети, црквене и матичне књиге и архива уништени.

Бршадин

Црква Светог архангела Гаврила из 1750, а звоник дозидан 1834. године. Током Другог светског рата (1941–1945) оштећен иконостас, а богослужбени предмети, црквене и матичне књиге, као и архива, делимично уништени. Црква у целини обновљена 1983. године. Знатно оштећена у току ратних дејстава 1991–1993. године. Споља потпуно обновљена.

Будимци

Црква Вазнесења Господњег подигнута 1795, обновљена 1837. и 1862. године. Немци је запалили 31. октобра 1943. године. После рата обновљена. Оштећена, демолирана почетком маја 1995. године (Извештај ЕЦММ, ¤ 3/95, 29).

Валпово

Капела Светог Стефана Штиљановића потиче из XIX века. Срушена од стране Хрвата (1991–1993).

Винковци

Црква Свете Тројице подигнута 1794, а иконостас, рад Стојана и Јакова Недића, 1811. године. У рату (1941–1945) цркву опљачкали и оштетили Хрвати. После рата обновљена. Црква опљачкана, спаљена, потом минирана октобра 1991. године од стране Хрвата. Материјал порушене цркве изнет, а на црквишту је паркиралиште. Парохијски дом опљачкали, а затим минирали, Хрвати октобра 1991. године.

Вуковар

Црква Преноса моштију Светог Николе подигнута у времену од 1732. до 1737. године. Дрворезбарију иконостаса радио Томас Фиртлер 1771–1773, а иконе сликао Василије Остојић 1771–1776. године. Зидно сликарство извео Јован Исаиловић Млађи 1854. године. У Другом светском рату (1941–1945) опљачкана и демолирана. После рата, ова Саборна црква обновљена. У рату 1991/92. године храм миниран и запаљен. Срушен горњи део звоника, кровна конструкција и свод цркве. Унутрашњост потпуно демолирана и спаљена. Црква у обнови.

Црква Свете Параскеве (Петке) подигнута на „Доброј Води“ у времену од 1808. до 1811, а обновљена 1908. године. У Другом светском рату демолирана и оскрнављена. Обновљена 1982. године. Црквица опљачкана и гранатирана (1991–1995). Споља потпуно обновљена.

Црква Светог Прокопија подигнута на имању Пауновића „Трешња“. Знатно оштећена и опљачкана у току ратних операција 1991/92. године.

Црква Светог Николе (Маузолеј породице Пауновић) гранатирана и највећим делом разрушена. Уништен иконостас и зидно сликарство Стевана Алексића (1991–1993). Уништена и капела (мртвачница) на гробљу (1991–1993). Уништена и зграда где је становао чувар који је одржавао комплекс породице Пауновић (1991–1993).

Капела Васкрсења Христовог, на гробљу, подигнута почетком XX века. Опљачкана и тешко оштећена, гранатирана у току ратних операција 1991/92. године. Тешко оштећен мозаик Васкрсења Христовог.

Габош

Црква Рођења Пресвете Богородице подигнута 1810, обновљена и дограђена 1839. године. Иконостас из 1844. године. У рату (1941–1945) уништена архива и део црквених драгоцености. Обновљена 1965. године. Током 1992. године у неколико наврата гранатирана и налази се у врло тешком стању; сва испуцала, звоник склон паду, звона полупана. Парохијски дом оштећен гранатама и склон паду (1991–1993).

Горњи Петровци

Црква Вазнесења Господњег подигнута 1769. године. Иконостас сликао Богдан Ђукић у првој половини XIX века. У прошлом рату (1941–1945) уништена архива и део богослужбених предмета. Цркву тешко оштетиле током 1991/92. године гранате, посебно кров и звоник. Из цркве украдено 60 икона. Храм споља обновљен. Парохијски дом оштећен 1991/92. године.

Горњи Товарник

Црква Светог великомученика Георгија (припада Сремској епархији) подигнута између 1797. и 1799. године. Зидно сликарство урадио Петар Чортановић 1834. године. Дрворезбарију на иконостасу извео Георгије Девић 1842, а иконе сликао Јован Исаиловић Млађи 1853. године. Црква обновљена 1903. године. Током рата (1941–1945) уништена архива и део богослужбених предмета. Обновљена 1984. године. Током 1991/92. неколико граната ју је погодило тако да је уништен кров и звоник, а зидови попуцали. Зидно сликарство знатно оштећено. Храм споља обновљен.

Даљ

Дарда

Црква Светог архангела Михаила подигнута 1777, а обновљена 1924. и 1982. године. У ноћи између 21/22. августа 1991. године оштећена фасада цркве од стране хрватске војске; погођена гранатама (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 100).

Допсин

Црква Светих апостола Петра и Павла подигнута 1764. године. Опљачкана и демолирана (1991–1995).

Ердут

Црква Светог архангела Гаврила подигнута 1757. године. Иконостас и зидно сликарство сликао Јован Исаиловић Старији 1805. године. На Божић 1942. цркву срушили Хрвати. На темељима порушене цркве подигнута после рата нова. Уочи храмовне славе, 25. јула 1991. године, хрватска војска, односно чланови Хрватске демократске заједнице, из непосредне близине минобацачима гађали цркву. Торањ и зидови погођени гранатама (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 118). Том приликом порушен кров и део северног зида. Црква споља обновљена.

Јагодњак

Црква Светог Николе из XIX века. Оштећена (1991–1993).

Јанковци (Нови)

Црква Светог пророка Илије из 1794. године. Оштећена од стране хрватске војске 1991. године: разорени кров, звоник, прозори и врата, а знатно оштећена фасада и унутрашњост храма, посебно живопис. Богослужбени предмети и црквене књиге покрадени. Споља обновљена.

Кнежево

Црква Светог великомученика Георгија задужбина краља Александра I Карађорђевића. Током Другог светског рата (1941–1945) опљачкана: однете иконе са иконостаса, литургијски предмети, црквене књиге, затим певница и теписи (дарови краља Александра). У рату (1991) оштећена фасада пушчаним зрнима.

Копривна

Црква Рођења Пресвете Богородице потиче из средњег века; обновљена 1757. године. У рату (1941–1945) била преуређена у римокатоличку. Иконостас и сви литургијски предмети украдени, а црква срушена (1991–1993).

Маринци

Црква Светог великомученика Георгија подигнута 1758, обновљена 1808. и 1987. године. Дрворезбарију иконостаса радио Максим Лазаревић 1829, а иконе сликали 1834. године Илија Лончаревић и Јован Недељковић. У Другом светском рату богослужбени предмети и црквене књиге делом опљачкани. Током ратних операција 1991. године уништен кров и звоник. Украдено 14 икона. Уништена дрворезбарија иконостаса и зидно сликарство.

Маркушица

Црква Силаска Светога Духа подигнута 1810, а обновљена 1989. године. Иконостас сликао Јован Исаиловић Старији 1775–1777. године. У Другом светском рату преуређена у римокатоличку. Црква знатно оштећена: кров, зидови и звоник страдали у акцијама хрватске војске 9. новембра 1991. и 8. априла 1992. године; погођена гранатама (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 64).

Миклушевци

Црква Преноса моштију Светог Николе подигнута 1758, обновљена 1889. и 1968. године. Генерално обновљена 1982. године. Кровна конструкција и фасада оштећена деловима граната (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 19). Из храма све опљачкано, скинут и полијелеј. Парохијски дом порушен гранатама (1991–1993).

Мирковци

Црква Преноса моштију Светог Николе подигнута између 1809. и 1813. године. Иконостас из 1934. Врата цркве минирана 5. јануара 1990. године. Храм гранатиран током ратних операција у више наврата (1991–1993). Споља обновљена. Парохијски дом знатно оштећен (1991–1993).

Негославци

Црква Успења Пресвете Богородице подигнута 1758. генерално обновљена 1987. године. Током ратних операција гранатама оштећен кров и фасада цркве (1991–1993).

Црква Рођења Светог Јована Претече на гробљу подигнута 1708, а обновљена 1987. године. Током ратних дејстава оштећен кров и фасада (1991–1993). Парохијски дом знатно оштећен током хрватског гранатирања (1991–1993).

Осијек

Капела Васкрсења Христовог у парохијском дому направљена 1960. године. Октобра 1991. године капела и парохијски дом опљачкани, а један део инвентара уништен. У два наврата, 1993. и 1994. године, намерно подметнут експлозив.

Осијек (Доњи град)

Црква Успења Пресвете Богородице подигнута 1743. године. Током Другог светског рата срушена до темеља. Нови храм подигнут у периоду од 1966. до 1979. године. Током 1991/92. године више пута гранатиран. Опљачкан 1992. и 1993. године. Два пута миниран, 1992. и 1993. године. Парохијски стан демолиран и опљачкан (1991–1993).

Осијек

Капела Покрова Пресвете Богородице устројена 1948. године у улици Змај Јовиној 25. Погођена гранатом 1992. године. Исте године и опљачкана.

Гробљанска капела Преноса моштију Светог Николе подигнута 1892. године. Проваљена 1992. и том приликом делом опљачкана, а део црквено-уметничких предмета и богослужбених књига уништен. Неколико вредних икона нестало.

Острово

Црква Рођења Светог Јована Претече подигнута у времену од 1810. до 1815. године. Иконостас сликао Ђорђе Диклић 1841. У рату (1941–1945) демолирана. Обновљена 1965. и 1984. године. Црква тешко пострадала у току ратних операција 2. септембра 1991. и 16. априла 1992. године. Торањ и кров погођени гранатама (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 66). Део црквено-уметничких драгоцености нестао. Парохијски дом демолиран и опљачкан 1991/92. године.

Капела подигнута на месном гробљу у XIX веку. Порушила је хрватска војска децембра 1991. године.

Паучје

Црква Светог великомученика Георгија подигнута 1777, обновљена 1867/68. и 1886. године. Срушили је Хрвати 1943. године. После рата подигнут нови храм. Цркву минирали Хрвати (1991–1993). Црквено-уметничке драгоцености и црквене књиге страдале.

Пачетин

Црква Преноса моштију Светог Николе подигнута у времену од 1752. до 1759. године. Иконостас сликао Ђорђе Ракић 1891. Обновљена 1908, 1958. и 1986. године. У Другом светском рату (1941–1945) оштећена и преуређена у римокатоличку. Оштећена у току ратних операција 1991. године; погођена са више граната.

Погановци

Црква Светог пророка Илије проваљена, демолирана и опљачкана од стране Хрвата (1991–1993).

Сарваш

Црква Рођења Светог Јована Крститеља подигнута 1753; иконостас сликао Димитрије Бачевић 1766. године. По расељавању Срба, овај храм уступљен Римокатоличкој цркви. Нови храм посвећен истом Светитељу започет 1970, а освећен 21. октобра 1990. године. Цркву знатно оштетили Хрвати у више наврата у времену од 26. јуна до 17. септембра 1991. године: оштећен кров, а унутрашњост цркве запаљена. Страдао нови иконостас, живопис, богослужбени предмети, одежде и црквене књиге. Све спаљено. Према Извештају (ЕЦММ, ¤ 1/94, 88) црква минирана, остали само темељи.

Сотин

Црква Преноса моштију Светог Николе подигнута 1802, а генерално обновљена 1968. године. Током августа 1991. оштећена пушчаним зрнима од стране Збора хрватске гарде.

Сремске Лазе

Црква Рођења Пресвете Богородице подигнута 1775, а обновљена 1979. године. Иконостас сликао Ђорђе Ракић. У Другом светском рату торањ цркве служио немачкој војсци као митраљеско гнездо. Знатно оштећена 1991. године од стране хрватске војске; гранатама оштећен кров и фасада (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 43). Парохијски дом тешко оштећен 1991. године и није за становање.

Тења

Црква Преноса моштију Светог Николе подигнута 1761. иконостас сликали Јанко Халкозовић и Јован Исаиловић Старији 1777. године. Црква срушена до темеља 1942, а нова подигнута 1985. године. Оштећена у току ратних операција 1991/92. године. Према Извештају (ЕЦММ, ¤ 1/94, 84) црква намерно минирана, остали само темељи.

Чепин

Црква Светог архангела Михаила подигнута 1759. године. Нови храм завршен и освећен 1981. године. Срушили га Хрвати 1992. Остао само део звоника.

Чепински Мартинци

Црква Светог великомученика Георгија проваљена и демолирана изван ратних дејстава. Богослужбени предмети и црквене књиге делом опљачкани (1991–1995).

Шаренград

Црква Светих архангела Михаила и Гаврила подигнута 1805. године. Дрворезбарију за иконостас урадио Георгије Девић 1828, а иконе и зидно сликарство извео Богдан Ђукић 1854. године. Обновљена 1935. и 1973. године. У рату од 1941. до 1945. демолирана, а црквено-уметнички предмети опљачкани. Црква знатно оштећена 6. октобра 1991. године; посебно страдали кров и звоник. Погођена гранатама (1991–1993) (Извештај ЕЦММ ¤ 5/96, 36). Парохијски дом тешко оштећен 1991. године и није за становање.

Шидски Бановци (Епархија сремска)